12. Decembar 2019.

16:21 PETAK, 28. 06. 2019. - 16:21 Autor: Marija Trišić

25.OKRUGLI STO O DAROVITIMA U VRŠCU

Uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost, Visoka škola strukovnih studija „Mihailo Palov“ u Vršcu po 25.put organizuje međunarodni okrugli sto o darovitima. Već dve i po decenije ovde se okupljaju stručnjaci kako bi pronalazili načine da se obrazovni sistemi prilagode darovitima, razmenjuju se iskustva i nova saznanja, a svake godine iz drugog ugla.

podeli

Sa temom „Kompleksnost fenomena darovitosti i kreativnosti – izazovi: pojedinac i društvo“, ovogodišnji okrugli sto bavi se brojnim izazovima sa kojima se istraživači darovitosti suočavaju u kontekstu savremenosti. Daroviti su danas mahom u funkciji multinacionalnih kompanija i zarade profita, što ih najčešće sprečava da postignu ličnu sreću.

„Brojna istraživanja pokazuju da oni zapravo ne budu integrisani u društvo, i ne budu shvaćeni od svoje okoline, jer kreativni ljudi uvek nude nešto, nešto drugačije, nešto neočekivano, što većina prosečnih ljudi teško prihvata“, objašnjava direktorka Visoke škole strukovnih studija „Mihailo Palov“ u Vršcu, doc.dr Jelena Prtljaga.

Naučnici, praktičari i posebno politički lideri širom sveta neosetljivi su za darovite, jer maksimalno protežiraju parolu jednakosti, zbog čega obrazovni programi nisu prilagođeni pojedincima. To pred učitelje i nastavnike stavlja važan zadatak:

„Obuka političara nije opcija, i u tom smislu možemo samo da se nadamo najboljem. Ali možemo da obučimo nastavnike da prepoznaju individualne razlike, prihvate ih i pokušaju da ublaže sistem koji ne funkcioniše, jer je unutar sistema i dogmatičnih pravila obrazovanja, moguće uraditi dosta toga u korist individualnosti učenika“, ističe prof. dr Roland Person, sa Univerziteta Jenčeping u Švedskoj.

Za podsticanje opšteg razvoja, kongitivnih i drugih sposobnosti, veoma je važan i izbor hobija, o čemu je takođe bilo reči ove godine. Ni roditelji ni nastavnici ne bi trebalo da guše ili preusmeravaju interesovanja deteta.

„Bavljenje hobijima je veoma važno i zbog razvoja identiteta, isprobavanja raznih uloga. Znači, za kompletan razvoj je to veoma važno, i za razvoj darovitosti, da bismo mogli da isprobamo, možda i pronađemo svoje skrivene talente. Jer dok nešto ne probate ne možete ni znati da li vam se to sviđa, da li vam odgovara, znači da testirate svoje saposobnopsti, i da ih razvijate“, navodi dr Zora Krnjaić, viši stručni saradnik u Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta Beograd

Radom i razmenom iskustava na okruglim stolovima u Vršcu tokom četvrt veka, darovitost je prepoznata kao potreba a ne elitizam, i pravo darovitih na inkluzivniju edukaciju sve je izraženije. Ove godine, uz domaćine, u organizaciju su se uključili i Univerzitet „Aurel Vlajku” iz Arada, Pedagoški fakultet u Mariboru, Međunarodni centar za inovacije u obrazovanju iz Ulma i Univerzitet „Sv. Kliment Ohridski” Pedagoškog fakulteta iz Bitolja.

Pogledajte video:

podeli

Slične vesti

Vesti