21. Novembar 2019.

13:33 UTORAK, 5. 11. 2019. - 13:33 Autor: Marija Trišić

DANAS JE SVETSKI DAN ROMSKOG JEZIKA

5. novembar, kao Svetski dan romskog jezika, prvi put je obeležen 2009. godine. Romski jezik važan je činilac identiteta romskih zajednica, i uz romsku kulturu sastavni je deo istorije zemalja u regionu, a kako ga čini 60-ak dijalekata, često potpuno različitih, na njegovoj standardizaciji još uvek je potrebno dosta raditi, zbog čega se često govori i o ugroženosti romskog jezika danas. Zbog toga je postojanje katedre na romskom jeziku, na Visokoj školi strukovnih studija Mihailo Palov u Vršcu, od izuzetnog značaja.

podeli

Katedra studijskog programa za obrazovanje vaspitača na romskom jeziku u Vršcu, jedinstvena je u našoj zemlji i šire, i postoji već jedanaest godina. Do sada je kroz nju prošlo 80-ak studenata romske nacionalnosti, 28-oro ih je diplomiralo, dosta ih je upisalo specijalističke studije, neki već rade u svojoj struci, ili kao pedagoški asistenti.

„Ali su većina njih sada jedan intelektualni sloj romske populacije, koji će dalje da nađe svoje mesto, i sigurno da služi svom tom etničkom i kulturnom uzdizanju ove populacije“, ističe dr Grozdanka Gojkov, nekadašnja direktorka Visoke škole.

Svi oni, i bivši i sadašnji studenti i profesori, zajedno rade na očuvanju nacionalnog identiteta Roma i njihovog maternjeg jezika.

„Jako je lepo videti moje sunarodnike koji su obrazovani, koji znaju da se lepo izražavaju, na primer. Postoji veliki broj dece romske dece koja nisu upućena u svoju kulturu i svoj jezik, i zato mislim da je ova katedra krucijalna za naš razvoj“, kaže student Đorđe Rojčić iz Bele Palanke.

„Putovanjima Roma, onaj prvobitni pradedovski jezik se izgubio. Imamo dosta pozajmljenica, reči preuzetih iz drugih jezika, ali Romi jednostavno ne odustaju, i dalje kod kuće govore romskim jezikom, i u gradu, u društvu, a evo mi se trudimo da se govori i u školama, kako se ne bi zaboravio“, navodi Eldena Stanić.

Osim što je saradnik u nastavi Eldena je upisala i master studije, i planira da se ozbiljno bavi romskim jezikom. Ipak, osim nekoliko istaknutih romskih književnika, u Srbiji danas nema puno ljudi koji se bave proučavanjem romskog jezika i književnosti.

„Nemamo naučnike, naučne radnike koji se bave ustraživanjem književnosti i tako dalje. Ja sam inače po struci doktor književnih nauka, profesor srpske književnosti i jezika, pa sve ono što sam radila kroz čitav svoj život, usmerila sam na proučavanje romskog. Ali takvih ljudi danas u Srbiji nema mnogo, i plašim se da sam možda jedina“, objašnjava šefica katedre, dr Marija Aleksandrović.

To je i osnovni razlog što, na primer, Visoka škola u Kikindi još uvek nije pokrenula studijski program na romskom jeziku, iako interesovanje postoji.

„Mislim da Visoka škola u Vršcu tu može da odigra značajnu ulogu, s obzirom na činjenicu da mi na visokom nivou obrazujemo mlade ljude koji pored srpskog, govore i romski, kao maternji jezik“, poručuje direktorka doc.dr Jelena Prtljaga.

To pomaže i da se, kroz rad sa decom na romskom jeziku već u predškolskim ustanovama, otklone predrasude da je romski kao maternji jezik rezervisan samo za kuću, već da ga, kao i svaki drugi, treba govoriti, razvijati i negovati.

Pogledajte video:

podeli

Slične vesti

Vremeplov